Јужна железничка станица је дуго година била важно место сусретања миграната са подручја бивше Југославије. Тамо су после напорног рада или викендом могли да попричају, размене информације, да од придошлих сазнају шта има ново у родном крају, или да по онима који путују кући пошаљу пакет или новац својима који су остали у завичају.
Било је још много таквих места, обично на јавним местима, а касније и по кафићима.
Временом се појавила жеља да се са неформалних сусрета на разним локацијама пређе на организовано окупљање у клубовима и клупским просторијама. 1970. године основан је први југословенски клуб ИКМЈ („Интернационални клуб младих Југословена“).
Непосредно после тога уследило је оснивање и клубова „Јединство“, „Пожаревац“ и „Слога“. Данас је активан још клуб „Јединство“ који је члан Заједнице српских клубова у Бечу.
Када се међу нашим грађанима у Бечу поведе разговор о првим клупским активностима из далеке 1970. године, сви се једногласно слажу да су први у том послу били Братољуб Ћук и Владимир Забуковац.
Прва окупљања наших грађана одвијала су се око фудбалске лопте, у чему су се посебно истицали активисти „Пожаревца“. У његовом оснивању учествовали су: Драгослав Миливојевић-Драги, Мита Живановић, Радиша Филиповић, Миодраг Животић, Слободан Којић, Новица Стојановић и Мирослав Ђорђевић.
Клуб „Јединство“ је путем успеха кренуо на челу са Момчилом Мирковићем, Новаком Гаврићем и Момчилом Домановићем.
Почетне активности у клубу „Слога“ обележили су: Ђорђевић-Бели, Разинац, Јајић и Пејчиноски.
Временом се осећа организованост у заједничким наступима, па се 1972. године већ назиру облици мале фудбалске Југо-лиге. Водећи људи из клубова се једном недељно састају у клубу Јединство, где се договарају о будућим активностима и о унапређењу квалитета заједничког рада.
1973. године је донет правилник о такмичењу и дисциплинској комисији, што представља и формално оснивање Југо-лиге и најзначајнији догађај у тој години. Утакмице се играју у планираним терминима, а и судијски кадар је квалификованији за обављање свог дела посла.
1974. године је основана Куглашка лига коју су чинили клубови „Цетинка“, „Хајдук“ и „Јединство“, а такмичења се одвијају у Штреберсдорфу крај Беча.
О спортским збивањима се пише у Билтену који издаје Југословенска фудбалска лига, а уређивао га је Мирко Кекић.
Поред спорта, у клубовима се људи почињу бавити и другим садржајима, пре свега музиком, поезијом и разним видовима забаве. Прилике за славље су међународни и национални празници: 8. март – Дан жена, 1. мај – Празник рада, 9. мај – Дан победе, 25. мај – Дан младости, 4. јули – Дан борца, 29. новембар – Дан Републике и 22. децембар – Дан ЈНА.
Своју носталгију за завичајем и сећање на војничке дане чланови клуба „Јединство“ показују 1975. године кроз манифестацију кувања војничког пасуља поводом Дана ЈНА, а тај обичај се задржао до данашњег дана.
Због све већег броја клубова и ширења круга њихових активности, 1975. године се формира Спортско-културно удружење југословенских радника у чије чланство улазе сви клубови са подручја Беча. Основни циљ новоформиране кровне организације је координирање активности из области спорта, културе и образовања међу нашим грађанима у главном граду Аустрије.
Раст Југо-лиге условљава посвећивање пажње усавршавању фудбалских судија, па се 1976. године организују први едукативни семинари и испити за судије. Новоформирана фудбалска судијска организација је ушла у пуноправно чланство Судијске организације Југославије, негујући квалитетну сарадњу на пољу стручног оспособљавања и усавршавања судија из Бечког савеза.
Поред спорта, осећа се све већа потреба за окупљањем наших грађана око културних садржаја, па се исте године по клубовима оснивају драмске, рецитаторске и фолклорне секције у чему предњаче активисти „Јединства“.
1977. године се по први пут организује квиз знања под насловом „Тито-револуција-мир“, који је најстарија манифестација на нивоу Аустрије међу нашим грађанима. Наслов под којим се данас организује гласи „Колико познајем Аустрију и Србију“.
Отварањем дома Југословена „Бранко Радичевић“ 1978. године сви клубови из Беча су добили заједнички кров који је финансирао Савез синдиката Аустрије. То је уједно и први корак у остваривању плодоносне комуникација и сарадње између наших клубова и аустријских институција, а као резултат и сарадње између синдиката Југославије и Аустрије.
Савез клубова југословенских радника на овај начин добија могућност да проширује своју делатност у циљу унапређења квалитета рада и међусобне сарадње на пољу културе и спорта свих клубова, заступљених у тој организацији.
Временом и друге спортске дисциплине, као што су куглање, стони тенис, а нарочито шах постају озбиљна конкуренција фудбалу, одржавају се бројни сусрети, такмичења и турнири у клубовима, али и на нивоу Беча, односно Аустрије. То је на неки начин признато и гостовањем велемајстора Светозара Глигорића 1979. године у Бечу.
Поред Глигорића у Бечу су гостовали и бројни други уметници, естрадни певачи, спортисти, јавни радници.
С обзиром на све већи број наших људи у Бечу указала се потреба за професионалном помоћи клубовима и удружењима у њиховом раду и активностима, пре свега на плану културе и образовања, тако да је 1975. године основан Културно-информативни центар СФРЈ у Аустрији. Центар је замишљен као институција која ће омогућити боље организовање и обогаћивање културног живота и информативне активности међу нашим радницима „на привременом раду“ у Аустрији. Задатак центра је био и да буде нека врста сервиса за све клубове и удружења као координатор и суорганизатор програма и активности.
У том контексту треба истаћи улогу Зорана Анђелковића који је у једном периоду био заменик директора центра.