У прву деценију новога века Срби у Бечу су ушли са вером да је период ратова, економске кризе, бомбардовања и других недаћа иза њих, али и свесни да ће и године које долазе бити пресудне за њихов опстанак, њихов идентитет као народа који је саставни део aустријског друштва.
Градске институције почињу са јачањем интеграционе политике у циљу што бољег уклапања странаца у аустријско друштво. Заједница је спремно дочекала нове процесе интеграције полазећи од уверења да су Срби у Бечу спремни или су већ великим делом
интегрисани у аустријско друштво, наглашавајући да процес интеграције не сме да тече у правцу асимилације. У том смислу се воде и разговори са разним институцијама града у циљу бољег финансирања пројеката које би реализовали клубови или сама Заједница, а тичу се културних и спортских манифестација.
У том периоду наша организација покушава да се позиционира као важан партнер са градским институцијама, и то не само по питању културних и спортских манифестација, него и у смислу активнијег учествовања у јавном, политичком и привредном животу Беча.
Почетком 2001. године у оквиру Заједнице било је пријављено 17 клубова (Јединство, Црвена Звезда, Будућност, Хајдук Вељко, Бранко Радичевић, Хуманитас, Стеван Мокрањац, Коридор, Мајевица, Пожаревац, Афикс, Србија, АКУД Србија, Жељо, Бачишта) који су се бавили спортским и културним активностима. У фудбалској лиги било је десет клубова, а првенствене утакмице су се одигравале на спортским теренима Шмелц.
Председник Заједнице био је Мићо Ђекић, на челу Спортског савеза био је Драгутин Петковић, док је функцију председника Културне заједница обављао Борислав Капетановић.
Клубови су се, као и у протекле три деценије, трудили да у својим активностима окупе што више младих у својим секцијама, а претежно су се бавили фолклором, музиком и фудбалом. Појединим клубовима који су постојали двадесет или тридесет година, искуство постигнуто у организацији разних културних манифестација давало је за право да као свој циљ поставе и подизање својих активности на виши ниво, а самој Заједници клубова да прошири своје активности новим и до тада мање или никако заступљеним садржајима.
Једна од нових активности Заједнице на културном плану, а на иницијативу Борислава Капетановића, била је покретање организације гостовања позоришних кућа из отаџбине.
На том плану обављени су и разговори са културним институцијама града Беча и начелно је добијена подршка за реализацију ових пројеката. Почело се са једном аматерском
представом новембра 2002. године, а мало потом, у сарадњи са Народним позориштем из Београда, дошло је и до првог гостовања једног професионалног позоришног ансамбла из Србије. Била је то представа “Загонетне варијације”, а одржана је у Југендстил Театру у Бечу.
Од тада се нижу гостовања познатих позоришних кућа: Звездара Театра, Српског народног позоришта из Новог Сада, позоришта Славија, Атељеа 212, Београдског Драмског позоришта, позоришта на Теразијама, народних позоришта из Ниша, Кикинде и Бања Луке.
Велику подршку у реализацији пројекта гостовања позоришних кућа из отаџбине пружили су нам Радничка комора Беча, преузимајући делимично трошкове позоришне сале Акцент, као и Одељење за културу града Беча, МА 7, које је учествовало у + суфинансирању трошкова.
Спортске активности биле су свакако концентрисане на фудбалску лигу којаје 2001. године бројала 10 фудбалских екипа, а
поред такмичења у лигама и на турнирима, спортисти из Беча учествовали су редовно и на Радничким спортским играма односно на Видовданским спортским сусретима, како се та манифестација свих српских клубова и удружења из Аустрије зове од 2004. године.
Наша Заједница мења име из Заједнице југословенских и српских клубова у Заједницу српских клубова у Бечу (Dachverband für serbische Vereine in Wien) које носи и до данашњих дана.
Финансијски проблеми које имају фудбалски клубови са плаћањем спортских терена, судија и сл. су само неки од разлога зашто је фудбалска лига из сезоне у сезону имала све мање клубова. У 2004. години било је осам клубова, у 2006. шест клубова, да би 2007. године
имала само 3 клуба и те године после 37 година Фудбалска лига односно Југо лига, како смо је сви популарно звали, престаје да постоји.
Заједница је редовно учествовала и на Смотрама културно-уметничког стваралаштва где су освојене многобројне награде. Домаћин те Смотре на нивоу Аустрије Заједница је била 2004. године (Конгресхаус) и 2010. године (Музеумсквартир).
Иако у смањеном обиму, настављен је и рад са децом у припремама за Квиз знања „Колико познајем и волим Србију и Аустрију“ који је одржаван наизменично у појединим покрајинама. Бечка Заједница је домаћин једног таквог квиза била 2005. године.
У раду са децом су се ангажовали наставници допунске наставе, где посебно треба издвојити залагање наставнице Милеве Чокић-Врећић, не само у последњој деценији, него и у периоду дугом
више од 25 година.
Иначе, клубови, чланови Заједнице, учествовали су од 2000. године редовно на Европским смотрама српског фолклора и освајали значајне награде и признања. У првих пет година Заједницу су представљали клубови Бранко Радичевић и Стеван Мокрањац, да
би им се 2006. придружило Јединство, а 2009. и клуб Карађорђе.
Клуб Бранко Радичевић освојио је две бронзане плакете 2007. у Врбасу и 2010. у Брчком, док је њихов оркестар добио златну плакету као најбољи оркестар 2006. године у Бечу. Клуб Стеван Мокрањац је освојио бронзану плакету 2006. у Бечу, сребрну плакету 2007. у Врбасу и 2009. у Темишвару, као и златне плакете 2008. на Палама и 2010. у Брчком.
Концерти Ансамбла народних песама и игара Србије КОЛО 2007, 2008. и 2010. године у препуној градској дворани, су имали за циљ не само представљање богатства наше традиционалне игре и песме Србима у Бечу, него и другим народима који живе у овом граду, како бисмо и на тај начин били нека врста културног моста између матице и Аустрије.
2008.године успостављамо контакте и сарадњу са Привредном комором Беча, а један од резултата те сарадње је и анкетирање српских привредника у Бечу о њиховој ситуацији и потребама сарадње са Привредном комором.
Појачана је и сарадња са традиционалним партнером, Радничком комором Беча, као и са више магистратских одељења града, пре свега са МА 7 (култура), МА 17 (интеграција) и Културном комисијом 10. бечке општине Фаворитен.
2009. године делегацију Заједнице званично прима прво градоначелник Беча, др. Михаел Хојпл, а потом, први пут у нашој историји, и председник Републике Аустрије, др.Хајнц Фишер, што је највећи доказ доброг рада и сарадње са институцијама града и државе, како за Заједницу српских клубова у Бечу, тако и за Савез Срба у Аустрији, као кровну организацију српских клубова у Аустрији, чији смо ми један од оснивача.
У рођенданску 2010. годину ушло се са припремама за обележавање великог јубилеја – 40 година оснивања првих клубова у Бечу, који је прослављен свечаном академијом 23. априла у просторијама Дипломатске академије у Бечу. Међу угледним гостима били су савезни министар за рад и социјална питања, Рудолф Хундсторфер, министар за дијаспору у влади Републике Србије, Срђан Срећковић, заменица градоначелника града Беча, Ренате Браунер, председници Радничке коморе и Савеза аустријских синдиката, Херберт Тумпел и Ерих Фоглар, представници Председника Републике Српске, представници Социјалдемократске и Народне партије и партије Зелених, као и бројни представници вишегодишњих партнера као што су Привредна комора, Аустријски интеграциони фонд, и други високи гости из јавног и политичког живота Аустрије, Србије и Републике Српске.
Својим присуством они су потврдили да на Заједницу српских клубова у Бечу гледају као на једног значајног партнера
у процесу интеграције Срба у аустријско друштво, али и као на мост повезивања Срба у Аустрији са Србијом и Републиком Српском.
Изложбом фотографија о протеклих 40. година и концертом ансамбла КОЛО из Београда у Градској дворани завршен је званични део обележавања овог значајног јубилеја.
Позоришном представом „Госпођа министарка“, у извођењу Народног позоришта из Ниша, обележен је крај године у којој се навршавало 4. деценије постојања српског самоорганизовања у Бечу.
Почетак пете деценије протекао је у знаку припрема за прославу Српске Нове године која се традиционално обележава од 2002. године. На ту свечаност се, поред представнике клубова, позивају спонзори, а највећим делом аустријски пријатељи и партнери Заједнице којих је из године у годину све више. А пријатељства, здравља и љубави никада доста!